Sociolog kulture dr Žolt Lazar: Tetoviranjem do ličnog i grupnog identiteta

U jednom od prethodnih brojeva objavili smo anketu šta ljudi misle o tetovažama i osobama koje ih imaju. Kada sam nakon toga, drugim povodom (za studentsku emisiju Akademac – RTV, prilog je oko 13. minute) uradila anketu na pitanje “Zašto se mladi danas tetoviraju?”, uglavnom sam dobila negativne komentare – da je to glupa stvar, da mladi samo prate trendove  i kako žele da skrenu pažnju na sebe. Istim povodom, razgovarala sam i sa sociologom kulture prof. dr Žoltom Lazarom (redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu) i sa njim sam malo opširnije razgovarala na tu temu.

Dr Lazar Žolt

Prof. dr Žolt Lazar                                                                                                                                                                              Foto: rtv.rs

– Tetoviranje je stara pojava i ona je obeležje takozvanih primitivnih kultura, onih koje su predpismene, nepismene, odnosno, tehničko-tehnološki nerazvijene – rekao nam je dr Lazar na početku. – Ipak, tetoviranje vrlo značajan kulturni čin koji doprinosi funkcionisanju zajednice, jer tetožavaža se dobija najčešće tokom određeih rituala: ritual prelaza iz dečačkog/devojačkog/mladalačkog doba, te stupa u grupu zrelih (lovaca, muškaraca, žena,…)

Naš sagovornik kaže da je tetovaža u tehničko-tehnološki razvijene civilizacije ušla putem jedne podkulturne ili subkulturne, pa čak možemo reći i kontrakulturne pojave koja se uglavnom vezuje za marginalne društvene grupe, i za sve one društvene grupe, odnosno, članove koje su zbog nekih razloga duže vreme izdvojene. Tu je spomenuo zatvorenike, mornare i vojnike, ali se pod subkulturama prvenstveno podrazumevaju pripadnici hipi i punk pokreta.

– Od kraja ’50 jedna od prvih podkulturnih grupa koja je praktikovala tetovaže bili su skinhedi, odnosno radnička omladina koja je jednim delom vezana za navijačke podkulture i koja je sistematično negovala vrstu tetoviranja – objašnjava naš sagovornik.

Dr Žolt Lazar je spomenuo i automarginalizaciju do koje dolazi iz emotivnih i ljubavnih razloga, koja je danas poprilično rasprostranjena.

– Pojava tetovaže od, recimo kraja ’80. godina, tokom ’90. pa do danas, zapravo je jedna potpuno nova i drugačija pojava. Ima ona obeležje i grupne pripadnosti, to je i dalje ta subkulturna pripadnost koja je sada već mnogo naglašenija, i ona vuče korene iz formiranja modernih omladinskih podkultura – naglašava dr Lazar i dodaje da mladi danas imaju dva glavna razloga za tetoviranje.

– Jedan je potreba za ličnim identitetom, a drugi je uklapanje u neku vrstu kolektivnog identiteta. Što se tiče ovog drugog kolektivnog identiteta, to smo delimično sad i objasnili putem ovih omladinskih podkultura, to mogu biti i podkulture nekog drugog značaja… Što se tiče individualnog identiteta, to je neka vrsta manipulacije telom i tu možemo da posmatramo i druge vrste manipulacija, odnosno, bavljenja telom, pre svega od nekog bodi bildinga, telesnog oblikovanja, pirsinga, brendinga i tako dalje. Svi ti aspekti koji su preuzeti iz primitivnih kultura, nemaju vrstu nekog mitološkog utemeljenja, već su vrsta praćenja trendova, iskazivanje individualnosti, pronalaženje neke vrste stilskog, modnog i ličnog detalja, kao što je to i nošenje neke određene brendirane odeće ili šminkanje itd – naglašava sociolog kulture.

Naš sagovornik kaže da, kada govorimo o tim stvarima, ne treba da zaboravimo na ugrađivanje silikona, kako bi se fizički poboljšao izgled…

– Ovi trendovi bavljenja telom idu na račun i na štetu naših intelektualnih i duhovnih sposobnosti. Manje čitamo, sve smo više vizuelna kultura. Trendovi slušanja muzike više nisu trendovi kao što su nekada bili: ozbiljno slušanje muzike, nego je to usputno slušanje muzike, imamo trendove izlazaka gde se više ne družimo, bavimo se svojim ajfonima, to je, u stvari, mnogo više zabrinjavajuće. A telo nije toliko sporno. Telo ima svoje granice i te granice će se kad-tad iskazati i mi ćemo tu stati, ali što se tiče tog našeg intelektualnog kržljanja, e tu mislim da je opasnost mnogo veća.

Prethodni
Sledeći

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*