Istetovirani komšija – Lea Radlovački: svojim stilom se borim protiv predrasuda

U ovom broju započinjemo novu, veoma zanimljivu temu “Istetovirani komšija”, u kojoj ćemo intervjuisati istetovirane ljude. Počinjemo sa Leom, našom novinarkom, koja je poprilično istetovirana
ali kaže da je tek počela…

Kako se zoveš i čime se baviš?
– Lea Radlovački (24), bavim se novinarstvom. Rodom iz Banata, živim i radim u Novom Sadu.
Zašto se tetoviraš?
– Još kao mala sam se cela šarala flomasterima i lepila sličicama iz žvaka. Dok još nisam imala mnogo pojma o tetoviranju, znala sam da ću jednog dana biti cela iscrtana. Tako da, sad radim na ispunjavanju svojih dečjih snova. 🙂
Koliko imaš tetovaža i kakva značenja one imaju za tebe?
– Kadgod mi postave to pitanje, ja odgovorim: nemam dovoljno! I zaista tako mislim… Nedavno sam se tetovirala i trebalo je da se, makar na kratko, zadržim na jubilarnoj 15. tetovaži, ali ja ne bih bila ja, pa sam u jednom terminu odradila i 16. Budući da ih imam, u neku ruku ipak mnogo, nema smisla da pričam o njihovim značenjima. Svaka mi nešto znači i zato se nalazi na mestu na kojem je. Ali mi je fascinantno kada me ljudi pitaju: “A, je l’ ti baš svaka tetovaža nešto znači?” Hahahaha… Jok, šaram se samo eto tako. Štagod to značilo. 🙂 Nisam od onih – uradila sam prvu tetovažu i sad mi nema kraja.

A da li bi izdvojila neku posebno?
– Pa, draga mi je prva – lik Boba Marlija sa tekstom refrena pesme “Trenchtown rock”. Imala sam 20 godina. Posebno mi je draga i poslednja tetovaža – DNA puzzle map, kako je zovem. Spiralna mapa puzli u kojima se nalaze zastave država u kojima sam bila.

Da li planiraš još tetovaža?
– Naravno! Dok ne ponestane mesta. Mada, možda se i ranije zaustavim… Svakako sad treba doraditi polurukav kako bi konačno dobio smisao kakav želim. A tu je i… Ma, svašta još treba da se uradi!
Šta misliš o drugim body modifikacijama?
– Zavisi kako o kojoj. Kada sam završavala osmi razred, mama me je odvela na bušenje pupka kao poklon što zavšavam osnovnu školu. Mnogi misle da me je to podstaklo da se tetoviram, ali nije, kao što sam već i objasnila. Nakon toga sam bušila i obrvu u trećem srednje… Elem, body modifikacije doživljavam kao lični izraz osobe i ne zalazim u to zašto neko ima potrebu da na određeni način modifikuje svoje telo. Samo postoje neke stvari koje mi nisu lepe, koje su mi strašne, pa čak i odvratne. Ali ok, nekome su i moje tetovaže odvratne.
Šta misliš o tetoviranju kod nas i u svetu?
– Mislim da je sve rasprostranjenije, što je dobro. Ljudi su sve informisaniji, na čemu i ovaj časopis radi. To je, takođe, veoma dobro i važno. Samo mi je žao što se i tetoviranje masivno koristi za “fabrikovanje” ljudi. Sve češće nailazim na ljude koji imaju iste tetovaže. Rastužuje me što mnogi koriste šablone… Gubi se smisao tetoviranja.
Šta kažu tvoji roditelji?
– Ovo mi je jedno od omiljenih pitanja. 😀 Moji roditelji kažu: “Punoletna si i sa svojim parama možeš da radiš šta hoćeš.” I to sam aminovala. Ne raduje ih što sam išarana i zbog toga svaki put imam neverovatnu tremu kad treba da im kažem da ću se ponovo tetovirati. Naročito sam bila nervozna poslednji put… Nedeljama nisam imala petlju, ne znam zašto, da im kažem da se tetoviram. Onda sam ih, pri jednom susretu, zagrlila kad smo se razilazili i uzviknula: “Ja se prekosutra tetoviram. Eto!!!”
Šta kažu poslodavci?
– Budući da se bavim novinarstvom i da sam neko vreme radila na televiziji, ume da bude zategnuto. Ljudi su prepuni predrasuda… Automatski misle da sam lošiji novinar ako se ne uklapam u društveno prihvatljive kalupe. Imala sam i dredove… To je tek bio cirkus. U svakom slučaju, dok sam radila na televiziji, nosila sam duge rukave i na 40 stepeni. Eto šta kažu poslodavci. Ali, verujem da su se navikli. Ja se na ovakav način, time što sam to što jesam i nemam nameru da preterano sakrivam, borim protiv predrasuda i stereotipa. Kad već ne mogu o tome da pišem.
Da li su i tvoji prijatelji istetovirani?

– Neki jesu, neki nisu. Mada, mislim da ih većina nije istetovirana.

Imaš li neki savet za one koji planiraju da se tetoviraju?

– Ne kopirajte druge, budite svoji. Tetovaže su divna stvar, prelepa umetnost koja mnogo govori o tome ko ste, svidelo se to vama ili ne. Kako je važno odabrati motiv, tako je važno i pažljivo odabrati majstora kojem ćete poveriti svoju kožu, svoju životnu priču.
Prethodni
Sledeći

Komentari

  1. Bojan Trebec // Odgovori

    Napokon neko ko zaista misli kao ja,pritom je novinar. Imao sam situaciju u mojoj kući kad mi je kevin drugar našao zamerku to što sam ja istetoviran misleći da ne radim i da nisam služio vojsku(misleći pritom da mi je možda 18 godina,a meni je 41…). A imam dva indijanca istetovirana,jokera,štit i sekiru i egipatski krst na nozi. a planiram još,trenutno nemam para da bih nastavi sa još. pozrdav od Bojana.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*