Kako se izdvojiti iz mase

Nakon dugogodišnjeg iskustva došao sam do zaključka da u tetoviranju, kao i u bilo čemu drugom, nije najviše nagrađen tj. ne zarađuje najbolji, najkvalitetniji, najvredniji, već – najposebniji. Od početka karijere trudio sam se da dostignem što bolji kvalitet i mislio sam da nagrada dođe sama po sebi. A onda sam video da po celom svetu najviše su nagrađeni oni koji su radili na tome da budu nagrađeni. Znači, onaj koji se veoma potrudi da bude među najboljim umetnicima, možda će i biti ali neće biti i najbolje nagrađen dok ne počne da radi na tome sa isto onoliko truda kao u tetoviranju…

Hoću da kažem da mnogo puta pobeđuju manje kvalitetni, jer više ulažu u promociju i izgradnju neke svoje priče, i na taj način se prodaju skuplje od drugih koji su često kvalitetniji. I iz razloga što su kvalitetniji, misle da ne treba da se reklamiraju, već čekaju da neko dođe i nagradi ih. Ljudi vole posebne priče, ali neko uvek mora da im skrene pažnju šta je to posebno, jer ne znaju sami da prepoznaju, te često nasedaju na manji kvalitet koji skupo plate, misleći da je to nešto posebno.

Vrhunski uspeh je kad se spoje kvalitet i promocija tog kvaliteta. Inače kvalitet ostane između četiri zida.

Mnogi se bune i pljuju manje kvalitetne a uspešnije, i mislim da, kad bi postojala pravda, to bi bilo u redu, ali, pošto idealna pravda mislim da ne postoji, onda smatram da ne bi trebalo da se pljujemo, već da se poradi na boljoj promociji kvaliteta koji će pobedi manji kvalitet…

Mada, diskutabilno je u umetnosti šta je to kvalitet. Za nekog, apstraktna umetnost i nije umetnost, dok je za većinu običnih  ljudi umetnost ono što je u trendu…

Tako da, šta god radili, koji god pravac voleli da pratite i poštujete, pored svakodnevnog vežbanja i usavršavanja, trebalo bi da se radi na promociji istog. To je, kao što Đoković i drugi vrhunski sportisti rade, uvek traže onaj 1% koji im fali da pobede. Znači, treba upotrebiti sve raspoloživo ( 1%+1%+1%…) da bi drugi videli vašu posebnost: društvene mreže, konvencije, gostovanja druženja i usavršavanje, reklamiranje… Čak znam uspešne koji su uspešni samo zato što su non-stop u kafani, pa su kul drugima i imaju mnogo mušterija.

Znači, treba naći neki svoj poseban način, raditi vredno na njemu i usavršiti ga, a usput isto tako vredno to promovisati.

To je moje mišljenje, nastavićemo sa temom u sledećem broju. Voleo bih da u komentarima kažete šta vi mislite…

Dragan Bakoš

Prethodni
Sledeći

Komentari

  1. Zeljko // Odgovori

    Generalno sa pricom se slazem, nije dovoljno biti najbolji.

  2. Ekser // Odgovori

    Odlican tekst!

  3. Nikola Bullet // Odgovori

    To je ono sto ja pokusavam da objasnim nekim kolegama, i uopste ljudima koji me okruzuju. Kad me pitaju kako to da ovaj naplacuje vise od tebe, a tvoji radovi su bolji? Nije to uopste do kvaliteta mog rada, jednostavno kad se ime izgradi i kad se ulozi u reklamu ne postoji prepreka za napredak u poslu koji radimo. Bez obzira da li se nivo kvaliteta povecava ili ostaje isti.

  4. Ivan C // Odgovori

    Apsolutni hajlajt je ovaj momenat s kafanom 🙂
    Pritom si, mislim, sasvim u pravu…

  5. Pero // Odgovori

    Mentalitet nas srba nam ne da da se klijenti odvoje od istih prica,tesko je nekom progurati pricu o necemu drugacijem sto nije konkretno,vec indirektno,kroz mastu pokazuje pravi smisao.Neko gleda da uradi jednostavan,konkretan rad i bolje prolazi od onog koji je ulozio mnogo truda da napravi nesto specijalno.Korektna jednostavnost bolje prolazi.

  6. kuki // Odgovori

    zivimo u kapitalizmu, marketing je veoma jaka nauka i sa debelim razlogom je tako. mislim da tu nema mesta ogorcenosti, jednostavno nek se svako ko je nezadovoljan reklamira malo vise 😉 ne znaci da podrzavam, ali jednostavno to je vreme u kom zivimo. i jos, nema dileme da li je apstraktna umetnost – umetnost, to su istoricari umetnosti odavno utvrdili da je tako. pa i u tetoviranju se vremena menjaju i postoje savremeni umetnici koji se vise baziraju na ideji i dizajnu nego na realisticnom prikazu necega i smatram da trud ne izostaje ni u jednom vidu, samo je razlicita vrsta truda. trebalo bi da bude vise razumevanja medju majstorima, pre nego deljenja u klanove, pozdrav!

  7. Milan DarkArts // Odgovori

    Ja mislim da najposebniji nikada nisu bili najvise nagradjivani i bili “najuspesniji” da su u najvecem broju slucajeva bili ismevani i omalovazavani sto moze i da se vidi kroz ne samo istoriju umetnosti vec i istoriju generalno. A jedini nacin da se bude poseban je da se pomeraju granice standarda…a to u vecini slucajeva nije popularan metod. I mislim da tetoviranje ne treba bude poredjeno sa takmicarskim sportom jer to nije…. Pitanje je sta je za koga uspeh…. da li je to novac, popularnost ili nesto drugo, sta god da je..covek treba da stoji iza toga sto zeli da postigne i po mogucnost da ne igubi svoj integritet na putu ka “vrhu”!

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*