Sport i tattoo – Viktor Nikolić: Išarani veliki dečak na malom bajsu!

Nebitno da li je leto ili zima, uvek je pravo vreme za bavljenje sportom, makar kad je reč o Novosađaninu Viktoru Nikoliću (41). U zavisnosti od toga da li je napolju sneg, blato ili ništa od navedenog, Viktor navlači rolere, klizaljke ili naskoči na „mali bajs“. Uz sve to, ima gooomilu tetovaža!

Od 1987. se bavi BMX freestyle vožnjom, devet godina kasnije se opredeljuje samo za flatland disciplinu, za šta mu je potreban suvi i ravan sportski teren. Budući da zimi ne može da se bavi time, svoju fizičku aktivnost, kako kaže, dopunjuje hokejom koji je kratko trenirao kao klinac, a koji mu je druga velika ljubav. MTB xc praktikuje po Fruškoj gori kada vremenski uslovi to dozvoli, što znači da nije povezano sa godišnjim dobom.

– Pa, ne znam koliko bi mogli da se svrstaju u ekstremne sportove. Flatland nije toliko opasan, više je kreativan i zahtevan. Hokej je dosta ekstremniji, samo se njime rekreativno bavim, pa je bezbedno (ne računam neke ožiljke), a MTB xc isto nije toliko ekstreman.

Koliko često se baviš tim sportovima?

– Sve zavisi koliko slobodnog vremena imam, i šta mi se vozi ili radi. Nemam taj pritisak da moram da “treniram”, da se spremim za takmičenje ili šta već. Odavno se ne takmičim ni sa kim, uživam u tome, pomeram i dalje svoje granice, vežbam, učim. Flatland uglavnom leti, uveče u sk8 parku na Limanu kada nema klinaca koji, uglavnom, smetaju. Bavim se nekoliko dana u nedelji, 2-3 puta, recimo, je neki prosek. Nema pravila. XC vikendom, a hokej zimi, zavisi od termina koji dobijemo za rekreaciju, a leti nedeljom organizovano, kao i nekim radnim danima kada se skupimo.

Spomenuo si ožiljke…

– Od povreda na BMX – iščašeni zglobovi više puta, izderane cevanice sa ožiljcima od pedala, i potres mozga. Hokej, na svu sreću, samo modrice, MTB xc pokidan mišić primicač pre koju godinu na maratonskoj trci koju sam uspešno završio.

Budući da ideš stariji, jbg, verujem da više nije toliko lako i bezbedno trenirati sve to. Šta je ono što te, uprkos svim tim opasnostima, tera da opet obuješ rolere/klizaljke, voziš bajs,…?

– Moj nemiran duh. Zaista ne mogu i ne želim sebe da zamislim da nisam na točkovima. I dan danas se šalim da ću nakon svega, i ako se nešto desi, opet biti na točkovima, misleći na invalidska, i da ću nastaviti nešto da izvodim…

Ti sportovi su izvor adrenalina. Na neki način, slična stvar je i sa tetoviranjem. Kada si prvi put uradio tetovažu?

– Prvi put sam se tetovirao 1997, kod Slobe (koji ne znam ni gde je, ni da li šara i dalje). Urađena iznad članka leve noge.

– Da li bi mogao za sebe da kažeš da se, na neki način, zavisnik od sporta i tetoviranja? 🙂

– Zavisnik od sporta i adrenalina jesam, a tetoviranje ima svoju draž. Svaka šara ima svoju priču kod mene, i nije nasumično urađena. Gledam sve to kao neku ljubav…

Ima li neka(e) tetovaža(e) da ti je posebno draga? Ako može i njeno značenje…

– Pa, iskreno, svaka mi je draga na svoj način i ima svoje značenje i priču. Vezane su za prošlo vreme, neki važan događaj, neku priču. Najdraža je na grudima, pa zatim leva potkolenica sa kolenom.

Čini mi se da si jednom rekao kako su tetovaže tvoja privatna stvar. Ipak, imaš ih toliko da ih je nemoguće sakriti. Kako, u tom smislu, izgleda taj “sudar” privatnoh i javnog?

– Jednostavno, niti ih ne krijem niti to želim, ali isto tako i ne eksponiram. One su deo mene, ne primećujem ih nekako. Radim svoj posao godinama (V Design), tako da nemam problem ni sa nadređenima (koje nemam). Što, svakako, ni ne bi ni trebalo da postoji jer tetovaže ne govore kakav si i koliko opasan.

Da li imaš svog redovnog tattoo majstora ili eksperimentišeš?

– Poslednjih desetak godina sam kod Ivija u „LaMadreMuerta” studiu. Ove zime sam napravio izlet kod drugara u „Kobra delux studio” u BG, gde smo nas trojica drugara uradili istu šaru i proslavili poznanstvo vredno više od 25 godina.

Šta ti je najbitinije pri odabiru nekog majstora?

– Prvo higijenski uslovi, sam pristup poslu i, naravno, rad i tehnika. Da li može da izvede na pravi način ono što bih želeo…

Koliko imaš tetovaža i da li si neke prekrivao (i zašto)?

– Pa, ne znam da li baš mogu da ih prebrojim tako… Nijednu nisam prekrivao, rađena su retuširanja na tri (kako ja to zovem), posle dugo godina gde su izvučene i pojačane linije i boja. Naravno, originalno su rađene davno, pre no što sam počeo u LMM da se šaram.

Da li se desilo da ti je neka tetovaža ispala drugačije od onoga što si želeo, zamislio?

– Zamisao šare je jedno, a kako će majstor da izvede na koži je uvek drugo. Imam sreće da me majstor kod kojeg radim razume i poznaje, dam mu smernice šta želim, on napravi radnu verziju ,i uz nekad male ispravke (uglavnom vrlo retko), bude to što sam želeo. Svaka šara ima svoju dušu, koju majstor unese pod kožu, tako da i on učestvuje velikom većinom kako će ona odisati na kožu, i ne može baš biti 100% samo onako kako si i sam zamislio. To je, nekako, umetnički rad i kolaboracija… Heheheh… Bar je ja tako doživljavam.

Da li ikad planiraš da prestaneš da se tetoviraš? I zašto ne? 🙂

– Ne razmišljam na taj način. Dokle god bude prilike za tako nešto, radiću ih. Trenutno nemam vremena da uradim sve koje imam u glavi i u planu (jos četiri, trenutno), ali i to će doći na red.

S obzirom na to da imaš mnogo tetovaža, koliko ti one “otežavaju” komunikaciju s ljudima, naročito na poslu? Da li te je neko vređao ili diskriminisao zbog njih?

– Moje šare nisu napadne ni u kom smislu, niti vređaju. Kao što sam rekao, ne eksponiram se  i ne ističem njima, ponašam se kao što i jesu – deo mene, skoro kao da ih ni nemam. Nisam imao nikakvih problema… Da, uglavnom me svuda čudno posmatraju, ali na to sam navikao nekako, mada to i nije samo zbog šara. Veliki sam dečak na malom bajsu…

Imaš li neki savet onima koji žele da se bave sportovima kojima se ti baviš, ili da se tetoviraju?

– Just follow your own path…

Prethodni
Sledeći

Tagovi:

Komentari

  1. Nenad // Odgovori

    Druze, imam profi bmx, mozes li mi pomoci oko vrednosti, prodao bih je.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*