Tattoo intervju – Aleksandar Terzić Terzo: Motiviše me napredak mojih kolega

Kada smo pitali Aleksandra Terzića Terzu gde je rođen, rekao je: “To je prava EKS JU priča. :)” i nastavio: “Rođen sam 1990. u Kranju, Slovenija. Onda je počeo raspad države, malo smo lutali i nakon nekog vremena skrasili smo se u Šumadiji, u Gornjem Milanovcu rodnom kraju mog oca, gde sam i napravio svoje prve korake u tetoviranju. Trenutno živim i radim u Beogradu. Pre nepune dve godine sam otvorio svoj studio pod imenom “Mean machine” u kome radim sa dvoje kolega.”

Da ne bismo mi mnogo dužili o njemu, a verujemo da vas je već dovoljno zaintrigirao, pričitajte još svašta nešto o ovom tattoo umetniku u nastavku teksta…

Kada si počeo, zašto i kako da tetoviraš?

– Počeo sam da tetoviram pre osam godina na nagovor prijatelja i kolege Jovana Dmitrovića Jodže. On je u to vreme počeo da radi sa mašinom koju je sam sklopio od patentare i elektro-motora, a ja sam mu pravio društvo skoro svakog dana i gledao kakvu on to magiju izvodi. Primetio je koliko sam zainteresovan za tetoviranje i jednog dana me je prosto pitao: “Hoćeš ti da počneš da tetoviraš?” Ja sam, naravno, pristao sav oduševljen tim predlogom i dogovorio se sa Jodžom da dođem kod njega uveče i uradim sebi prvu tetovažu! Bili smo duboko uvereni da prvo treba da probaš na sebi pa onda da radiš na drugima, što ja i dan danas savetujem početnicima. Uglavnom, došao sam kod njega to veče pun samopouzdanja, misleći da će to meni ići od ruke jer ja navodno znam da crtam. Naravno da nije bilo tako, istetovirao sam sebi jedno slovo koje sam radio više od sat vremena i shvatio da to baš i neće ići kako sam ja zamislio. 🙂 Nakon toga je usledila odluka da upišem grafički dizajn na Politehnici. Tokom studija sam napravio pauzu od godinu dana u tetoviranju. Nakon pauze sam nastavio da tetoviram i čvrsto rešio da se bavim isključivo time i ničim više. Smatram da sam od tog trenutka krenuo da napredujem i mogu reći da se poslednje tri godine profesionalno bavim ovim vidom umetnosti.

Na osnovu svog iskustva, šta bi rekao da je suština dobre tetovaže?

– Mislim da je osnova svake tetovaže, u bilo kom stilu, prvenstveno dobar kontrast, zatim kompozicija i pozicija same tetovaže na telu. Priprema.

Šta te inspiriše i motiviše u tetoviranju?

– Najviše me motivišu radovi i napredak drugih kolega, pogotovu kolega koje poznajem lično. Kad vidim da prevaziđu sami sebe, to me izuzetno motiviše. Takođe, međusobna tetoviranja sa kolegama, naročito kada mi neko uradi dobru tetovažu, to mi baš daje vetar u leđa.

 

Da li posećuješ tattoo konvencije?

– Ranije sam mnogo više išao na konvencije, trenutno sam malo stao, jedna ili dve godišnje, ali planiram već od sledeće godine da se aktiviram po tom pitanju, pogotovu u zemljama regiona.

Koliko često tetoviraš nedeljno/dnevno?

– U svom studiju, otprilike 3-4 dana sedmično, nekad više, zavisno od obima posla. Trudim se da napravim dobar raspored, da ne zakazujem mnogo unapred i da imam što više slobodnog vremena. Na gostovanjima radim skoro svaki dan.

Znači, ideš na tattoo gostovanja?
– Evo, upravo pišem sa gostovanja. 🙂 Gostujem u Nemačkoj i Danskoj, od sledeće godine nadam se i u Švajcarskoj. Ove godine sam malo više radio u svom studiju, zasitio sam se putovanja.

Postoji li nešto što voliš ili ne voliš da radiš/tetoviraš?

– Najviše volim da kombinujem crno-beli realizam i tradicionalne motive u boji. To je nešto što me trenutno najviše privlači. Volim i realizam u boji, neotraditional. Ne volim da radim tribale.

A, imaš li mogućnost da biraš motive koje ćeš tetovirati i da li si do sad nekoga odbio?

– Često imam priliku da biram motiv jer mi mušterije ukazuju poverenje. Kad je potrebno, sugerišem klijentima oko odabira motiva. Mislim da do sad nikog nisam odbio.

Koji su tvoji životni i tattoo ciljevi?

– Cilj mi je da se sa 50 godina, a možda i ranije, bavim poljoprivredom, da jašem konje, slikam i živim u okolini Milanovca. Cilj u tetoviranju mi je da svoj studio prebacim na ulicu i da ga proširim u vidu delatnosti koje ćemo obavljati. Što se mene lično tiče, ciljam da u budućnosti radim i sarađujem sa velikim imenima ovog zanata u jakim studijima i da učim od njih, jer želim da budem još bolji.

Imaš li neku poruku mladim tetovažerima?

– Poruka mladim tetovažerima je da budu uporni. Ako želite da budete profesionalci I ako želite da napredujete, morate da srušite sve mostove iza sebe. Morate da se odreknete svega drugog, jer nikad nećete biti dobri u bilo čemu ako istovremeno radite više različitih poslova. Na početku je teško ali se isplati pre ili kasnije. I nemojte uopšte počinjati da tetovirate ako vam je prvi motiv novac, to nikad nije dobar pristup. Jer, tetoviranje je način života a ne samo posao.

A imaš li poruku za mušterije/klijente?

– Dobro slušajte i pamtite šta vam vaš tetovažer govori. Ukoliko još niste izabrali svog tetovažera, dobro razmislite, pogledajte radove i nemojte da izaberete nekog samo zato što je jeftiniji od ostalih.

Spominjao si da te motivišu kolege koje napreduju i da želiš da sarađuješ sa ozbiljnim tetovažerima uz koje bi se usavršavao. Stoga, imaš li uzore u svetu tetoviranja?

– Nemam prave uzore, pre mogu reći da poštujem rad nekih stranih i domaćih umetnika. Mogu slobodno da kažem da sam pomalo razočaran jer sam imao priliku da vidim radove nekih velikih imena iz čega izvodim zaključak da se tetovažeri više bave fotošopom nego tetoviranjem. Čovek koga bih mogao da izdvojim kao nekog koga najviše poštujem je Samohin. Između ostalog, jer sam njegove zarasle radove viđao uživo i to je kvalitet kome treba svi da težimo.

Da li si imao nekih neprijatnosti ili neke zanimljive anegote koje bi izdvojio/ispričao?

– Kao i kod većine kolega, bilo je gomila tih situacija. Rado se sećam jedne konvencije gde nam je prišao momak i pitao da mu radimo znak BMW. Mi se svi pogledamo začuđeno i, naravno, prihvatimo. I u jednom momentu, ja ga tetoviram, a vlasnik studija za koji sam radio pita: “Sigurno voziš BMW?” I namigne mu. A klijent, mrtav ozbiljan: “Ne, vozim Audija ali bih voleo da vozim BMW.” Plakali smo od smeha. ?

A da li ti mušterije postavljaju neka pitanja koja te nerviraju?

– Naravno. To su ta ustaljena pitanja, pošto tetovaža, može li 3d itd… Ali mi, kao tetovažeri, treba da se trudimo da edukujemo klijente pa će takvih pitanja biti sve manje.


Kakav si sa zdravljem – leđa, oči, dupe? ?

– Nemam tih problema, za sad me sve služi kako treba. Jedino mi je žao što zbog posla nemam vremena da treniram svaki dan.

I, za kraj, koje mašinice koristiš?

– Kombinujem sve i svašta. Najviše radim sa Čajenom, spirit i pen su mi osnovne mašine. Ponekad koristim Inkdžektu, nekad Dragonflaj. I, naravno, Okčevi koili za linije, bez njih ništa. 🙂

 

 

 

 

 

Sponzor teksta:

Prethodni
Sledeći

Tagovi:

Komentari

  1. Tanja // Odgovori

    Svaka cast mladom umetniku. Samo nastavi tako 🙂

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*