Tattoo Intervju – Geza Smit: Tetoviranje je kreativnost oslikavanja ljudskog tela

Rođeni Zrenjaninac Geza Smit, koji nije precizirao i kad je rođen, osim “sedamdesetih godina prošlog veka”, počeo je da se bavi tetoviranjem 2000. godine. Kako kaže, majka ga je ohrabrila da pohađa kurs trajne šminke, čime se u početku bavio, a potom se preorijentisao na umetničke tetovaže.

– Prvu opremu sam kupio u Mađarskoj, bila je to Micky Sharpz mašinica i Voltcraft napajanje. Napajanje i dan danas koristim. Tokom studiranja sam povremeno radio tetovaže, intenzivnije sam počeo da radim od 2005. Oduvek sam voleo da crtam. Tetoviranje sam video kao mogućnost da izrazim svoju kreativnost oslikavajući ljudsko telo. Mogućnost da ljudi mogu da ovekoveče neku uspomenu, događaj u vidu tetovaže mi je bila interesantna. Takođe mi je oduvek bila fascinantna činjenica da se crtež, kao oblik statičkog umetničkog izražavanja se, tokom pokreta tela, pretvara u dinamički performans, naglašavajući anatomiju tela.

Koja je osnova dobre tetovaže?

– Puno stvari: odabir slike, originalnost i da ostavi snažan utisak na posmatrača, dobro pozicioniranje slike na telu; tehničke stvari: oštre konture, besprekorno senčenje, dobar kontrast slike.

Šta te inspiriše, a šta motiviše?

– Inspiracija mi je priroda, karakterne crte ljudi oko mene i radovi drugih umetnika, ne samo onih iz sveta tetoviranja.

Da li posećuješ tattoo konvencije?

– Posećujem konvencije kao posmatrač. Ne učestvujem kao umetnik jer ne volim nadmetanje sa drugima.

A, ideš li na tattoo gostovanja?

– Nisam do sad odlazio na gostovanja.

Šta voliš, a šta ne voliš da radiš?

– Volim da radim crno-belu tehniku, voleo bih više da radim surrealizam i simbolizam.

 

Koji su ti životni i tattoo ciljevi?

– Gledam da svaki zadatak kojeg se prihvatim sam po sebi bude cilj. Mislim tu i na tetovaže, da se što bolje uradi.

Imaš li neku poruku mladim tetovažerima?

– Savet mladim umetnicima je da što više crtaju, slikaju i na drugim medijima kao što su papir, platno. Da u zanat tetoviranja ulaže korak po korak. Da realno procene svoje mogućnosti i shodno tome biraju motive za rad. Tetovaža ostaje za ceo život i ako se prihvate nekog dela kome nisu dorasli, to će im biti mrlja u portfoliju i negativna reklama. Tetovažu povezuju sa imenom umetnika a ne sa činjenicom da je on pokušao da uradi remek delo za koje, možda, još tad nije imao tehničko umeće. Takođe, savetujem da mladi tetovažeri prate radove drugih umetnika, ali sa usavršavanjem tehnike tetoviranja i oni sami razvijaju svoj lični stil i originalnost. Stvari treba raditi posvećeno, savesno.

Neka poruka mušterijama/klijentima?

– Da kad se odlučuju za nekog tattoo majstora, uvek prvo pregledaju portfolio – ranije radove i tek tad da donesu odluku da li će se baš tamo tetovirati. Da slušaju savete svog tattoo majstora u vezi sa odabirom slike, mesta, veličine i postavljanja iste. Ne može se svaka zamisao sprovesti u tetovažu i najbolje je konsultovati se sa majstorom šta je izvodljivo.

Imaš li uzore u svetu tetoviranja?

– Od stare garde je bilo dosta njih koje sam držao za uzore: Bob Tyrell, Victor Portugal, Niki Norberg. Od domaćih umetnika bih napomenuo Ciglu, Gorana Marinkovića (Wigwam tattoo), Dejana Milicića (Master tattoo), Dragana Bakoša (Plagiator tattoo club).

Da li biraš motive i da li si do sad nekoga odbio?

– Ne radim tetovaže koje su potpuno u koloru i tetovaže koje simbolizuju ugnjetavanje slabijih.

Da li ti mušterije postavljaju neka pitanja koja te nerviraju?

– U principu, ne volim kad povučem prvu liniju na koži a klijent me pita da mu objasnim održavanje i negu tetovaže. Ne volim to zbog uroka. Zamolim ga da sačeka kraj tetovrianja kad sve objasnim u detalje, dam napismeno predlog održavanja. Nervira me i pitanje da li sam gledao “Maiami ink”.

Razmišljaš li o penziji?

– Razmišljam o starosti i bolesti…

Kakav si sa zdravljem – leđa, oči, dupe, živci?

– Za sad se držim, ali često pitam šta će prvo da popusti.

Koje mašinice koristiš?

– Još uvek koristim Coils-e za linije (Aaron Cain, Soba), a za senčenje, popunjavanje koirstim uglavnom rotary (Bishop) i neke coils mašinice koje sam sam pravio.

Ispričaj nam kako uspevaš da kombinuješ tetoviranje i hirurgiju?

– Pa, prilično je naporno, budući da i hirurgija i tetoviranje zahtevaju dosta vremena i punu koncentraciju. Obe stvari volim da radim, te mi ne pada teško. Svaki novi slučaj, i u hirurgiji i u tetoviranju, je sam po sebi izazov. Zadovoljsto mi je podjednako i kad uspešno rešim hirurški slučaj i kad odradim dobru tetovažu. Nadam se da ću još dugo uspeti da radim dve tako divne stvari, tj. medicinu i umetnost i da služim sugrađanima bilo ostavljajući umetničke crteže po koži, bilo rešavajući njihove medicinske probleme.

 

 

 

 

Sponzor teksta:

Prethodni
Sledeći

Tagovi:

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*