Tattoo intervju: Ivan Stevanović EKSER: “Imam želju da se artisti iz Srbije slože i ujedine!”

Ivan Stevanović, poznatiji kao Ekser (29), živi na relaciji Beograd-Karlsruhe (Nemačka) već dve pune godine, otkako radi u Psychoart tattoo studiju. Tetoviranjem je počeo da se bavi u prvom razredu srednje škole što znači da je, ako nas pamćenje i arhiva intervjua dobro služi, počeo ranije u odnosu na svoje kolege – nije čekao da ode u vojsku! 🙂

– Kada sam video sve to kako izgleda, bio sam ubeđen da sve već znam. Čim sam došao kući, skršio sam stari vokmen i jedno pet patent olovki, i napravio svoju testeru. Hahahahaha – priča nam Ekser o svojim počecima, a kaže da je ozbiljnije i profesionalnije počeo da se bavi tetoviranjem pre dve godine kada se “upoznao” sa pravim i kvalitetnim mašinama i bojama.

O tome koliko je napredni “wunderkind”, govori i njegov novi projekat – BLACK LINE TV! Snimanje prve tattoo emisije je u razvoju i biće uskoro gotova. Kako nam Ekser otkriva, biće reči o bojama, opremi, šta je dobro a šta ne,… Snimaće konvencije, intervje sa nekim poznatim imenima – sve u svemu, nešto novo i sveže na našoj sceni.

Kako je bilo u to vreme kada si počinjao sa tetoviranjem u poređenju sa današnjim?

U to vreme sam, kao klinac, mogao da kupujem od džeparca tattoo magazin, da pratim neke od starih glava naše scene i to samo sa slika, kad kupim časopis. To je bio moj svet, kao da sam osvojio ne znam šta. Nije bilo smart telefona, nije bilo facebook-a, izolovanost od sveta totalna; jedino taj časopis. Bilo je mnogo teže nego danas. Sad je mnogo lakše da učis, lakši je pristup opremi, imamo dobru tattoo scenu – trenutno u Srbiji ima mnogo mladih talentovanih artista, tako da početnici imaju pristup putem fb-a da prate rad, da uče, nove tehnike da gledaju, sve novosti u vezi sa opremom. Razlika “pre i sad” je ogromna. Mnogo brže se napreduje nego ranije.

Koje mašinice koristiš?

Na početku sam koristio kineske mašine koje i nisu bile loše, ali su imale kratak vek trajanja. Kasnije sam kupio dva coila od Slakija, koji je pravio izuzetne mašine, a onda sam pronašao sebe u rotacionim mašinama dragonfly i, naravno, zaljubio sam se u cheyenne thunder. To je mašina s kojom radim skoro sve svoje radove.

Osnova dobre tetovaže? Osećaj, oprema, strpljenje, motivi?

Osnova dobre tetovaže… Pa, šta znam. Svako ima svoj stil i drugačije razmišljamo svi. Tema je poprilično široka. Neke stare njuške su mi govorile da je 50 odsto dobar rad iscrtavanje slike, da znaš da preneseš skicu na kožu, opet, tu treba mnogo strpljenja i koncentracije da, negde posle četiri sata rada, zadržiš koncentraciju kao na početku, da ne odustaješ od slike do samog kraja,… Jednom mi je jedan veliki umetnik rekao: “Gledaj što više u skicu, ne radi napamet. Svaki drugi potez pogled na sliku.” Kažem, tema je široka… Osnova dobre tetovaže je i dobra pozicija na telu, kao i odabir dobrog motiva koji će ta osoba znati da iznese na pravi način. Oprema je, takođe, veoma bitna: kvalitetna boja, kvalitetna igla i mašina – bolje i brže može da se napreduje. Bitan je svakodnevni rad, od jutra do mraka. Sve ovo ne važi samo za jednog čoveka – Dzonija PG; on je pobio sve sumnje! 🙂 Čoveku daj iglu i konac, ima da otkine sliku! Šalu na stranu, oprema je veoma bitna u ovom poslu.

Da li posećuješ tattoo konvencije?

Konvencije aktivno posećujem od 2010. godine. Tumarao sam po Evropi, ponekad i samo ranac na leđa, na bus i guraj. Gledao sam razne stilove, tehnike i artiste kako rade, i čitav taj stil života. Od pre dve godine do danas, imam preko 20 konvencija na kojima sam učestvovao. Evo, da izdvojim, dva puta tattoo convention Frankfurt, druga po veličini konvencija u Evropi sa preko 700 studija (to je oko 850 artista koji rade na jednom mestu u isto vreme). 🙂

A, da li ideš na tattoo gostovanja?

I na gostovanja idem. Dobio sam preporuku prijatelja za jedan veoma poznat tattoo studio u Austriji, neću reći koji dok prvo ne odem (prvo skoči, pa reci “hop” 😀 ), tako da ću održavati kontakt sa studiom u kojem sada radim – on mi je na prvom mestu.

Koliko često tetoviraš nedeljno/dnevno? Šta voliš, a šta ne voliš da radiš?

Toliko često radim, da zaboravim da l’ sam poš’o il’ sam doš’o. Hahahaha… Svaki dan od 11 ujutru, pa i do 21h, osim nedelje kada sam u Nemačkoj. Doduše, u Srbiji ne toliko često jer slobodno vreme gledam da iskoristim da budem sa porodicom. Volim da istražujem sa stilovima. Još uvek se pronalazim. Volim trashpolka stil blackwork, ali malo ljudi želi takav stil na sebi, tako da, za sad guram black and gray realistik motive, kao i color realistik. Šta ne volim… Ne volim maore deroock, j****u tetovažu ruže; satovi i kompasi su mi preseli, ali uvek ispoštujem svačiju želju kolikogod mi bilo teško.

Inspiracija, šta te motiviše?

Šta me inspiriše? Pa, ne znam… Došao sam sa ulice. Bukvalno znam gde sam bio nekada, a gde sam sad, i to me gura napred – da budem još bolji i da se više trudim i da iznesem neki stil ove umetnosti na svoj način.

Imaš li uzore u tattoo svetu?

Ima mnogo ljudi koje pratim. Nemam uzore već pratim mnogo poznatih i nepoznatih artista i divim se njihovim radovima. Izdvojio bih njih nekoliko: Domantas, Den Yakovlev, Suvorov, Pavel Krim, Augis,… Ima ih mnogo. 🙂

Koji ti je životni, a koji tattoo cilj?

Moj životni tattoo cilj je da nemam cilj, ali imam veliku želju da se artisti iz Srbije slože da se ujedine kao scena koja je zdrava i jaka, da prestanu sa pljuvanjem i debilizmom, klanovima, itd. Da zažive konvencije i da nam dolaze najpoznatija imena svetske scene, kao i da vladamo ovim prostorima kao dobri i kvalitetni artisti, jer to i jesmo. Ima mnogo talentovanih, ali nismo složni.

Poruka mušterijama/klijentima?

Poruka klijentima: najvažnije je da znate da je dobra tetovaža skupa (glupo je poređenje, ali, skup je telefon koji kođta 500 evra, nosite ga godinu-dve maksimalno i prodate ga za neke bezveze pare; platite letovanje, puknete još 300-400 evra,… dok tetovažu nosiš ceo život na svom telu, na svojoj koži; e, to vredi da se dobro plati), dobra tetovaža više košta, zato uštedom nekih sitnih para dobićeš krš, pa ćeš ići na prepravku, i nju ćeš platiti,… Zato, ako platiš, plati jednom i uradi kao čovek dobru sliku. Pratite radove artista, a ne ko je na kakvom glasu.

Da li biraš motive koje ćeš raditi mušteriji i da li si do sad nekoga odbio?

Pa, većina dođe sa lošom slikom nekog motiva ili radom kolege. Kaže: “Hoću ovo baš ovako isto!” Ubeđujem se po pola sata da to ne možemo tako da napravimo, pokušavam da ih odgovorim od loših ideja i motiva. Ali, uvek nađemo najbolje rešenje. Jesam odbijao tetovaže na prstima. Beskonačno mi traže pera, pera sa pticama koje se rasprše u večnost… Hahaha… Ostalo ne.

Da li si imao nekih neprijatnosti ili neke zanimljive anegote koje bi izdvojio/ispričao?

Neprijatnosti jesam imao. Tetovirao sam jednog dečka; bio je pripit, tražio je da mu tetoviram srednji prst na ruci skroz u crno, da pređem dva puta da se lepo vidi da je crno. Odgovarao sam ga, ali ne vredi – hoce tako i kraj. Završili smo black finger i sutradan zvoni mi telefon. “Halo, je l’ to Ekser?”, “Da, ja sam”, “Aaaaaaa… Šta si uradio mom mužu? Aaaaaaa… Ceo prst mu je crn! Upropastio si ga!!!” Hahahahahahahahahahahaha… Jbg, tako je hteo, sad, jedino da ga odseče! Hahahaha… Čuo sam posle, deca u kraju ga prozvala “black finger”.

Najmlađa/najstarija mušterila?

Najmlađa mušterija je, valjda, imala 16 godina. Ne znam, delovalo je kao da ima bar 16. Hahahaha… Najstarija 96 godina uz prisustvo oba roditelja da ne bude posle problema, jbg.

Koje si sve javne ličnosti tetovirao?

Od poznatih nikog ko zaslužuje da bude pomenut.

Da li ti mušterije postavljaju neka pitanja koja te nerviraju?

Da, postavljaju mi pitanja kao što su “E, ćao. Je l’ još uvek tetoviraš?” To kad čujem, digne mi se kosa na glavi. Ili, “Da ti ostavim ličnu kartu, a pare dobićeš nikad.” 🙂 A i da ne spominjem: “Koliko košta tetovaža?”, “Čekaj da vidim, nestalo mi na polici, nema više. Inace je 500 dinara kilo!”, “Daj, bre, neki katalog da nađem nešto šta mi se sviđa”, “Jeste, imam knjige i motive svih životinja, svih ruža, cveća, kompasa,…” ili THE BEST OF: “Ćao. Čujem da ekstra radiš. Hvale te svi, bla-bla, samo hoću kod tebe!”, ja sad očekujem neki veći, težak rad, kazem: “Ok, šta bi radio/la?”, “Pa, ja bih neki mali tekst tu i perce, ako može sve da bude 5 cm”. Ono, smorim se haos!

Kad ćeš u penziju?

Penzija, jbt… Nikad! Dok ne umrem neću gasiti mašinu i sa kosom sedom. Hahahaha…

Ivan Ekser/facebook

Prethodni
Sledeći

Komentari

  1. Milan M. // Odgovori

    Sjajan tekst, jos boljeg artista.

  2. Dijana // Odgovori

    Ali ruze i kompasi hha

  3. straxinja // Odgovori

    Svaka chast tebra, Skidam Kapu !!!

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*