Tattoo Intervju: Lazar Kocić – ljubav prema tetoviranju je uvek bila tu

Lazar Kocić (34), rodom iz Leskovca, trenutno živi i radi u Austriji. Svoj posao iz snova započeo je još u rodnom kraju, a sada završava svoj studio iz snova “Black Rose tattoo shop”. U ovom intervjuu priseća se svojih početaka, daje savete mušterijama i mlađim kolegama, priča nam o planovima za budućnost…

Kada si počeo, zašto i kako da tetoviraš?

– Prvi put se susrećem sa ovim vidom umetnosti davne 1999 godine i to u skloništu za vreme NATO agresije. Gledao sam stare mangupe kako za paklu cigareta rade tada poznate tribale iz filma “Od sumraka do svitanja” i tu se definitivno rodila ljubav na prvi pogled. Prvu mašinicu sam napravio posle toga, verovali ili ne, od pumpice za akvarijum. Imala je isti sistem kao coil mašina sa gumenom membranom. Naravno, igla je bila žica od gitare ili feder hemijske olovke. I, tako sam počeo prvo sam sebe da tetoviram, a onda ortake iz kraja. Prvu takozvanu profi mašinicu od pleksiglasa sam kupio 2004. godine od Marka iz Kruševca, mada je sve to tada bilo igranje, ništa ozbiljno. Ali, ljubav je uvek bila tu… Za mene je sve to bio hobi, bar sve do 2009. kad počinjem ozbiljno da se intersujem za ovaj vid umetnosti, i nekako 2012. rizikujem, dajem otkaz na svom tadašnjem poslu geometra i krećem da živim od ovoga.

Koja je osnova dobre tetovaže?

– Po meni, osnova dobre tetovaže je priča koja stoji iza iste, to na prvom mestu – pouka, ono zbog čega je ta tetovaža na vašem telu, a onda ide dobra priprema i unikatna ideja, jer je i to ono što će vas izdvojiti od većine.

Šta te inspiriše i motiviše?

– Motivišu me moji klinci, moji prinčevi. Ipak sve ovo radim za njih i njihovu budućnost. Takođe, motiviše me to što ostavljam svoj trag na nečijem telu, kako god svi vi mislili, nije to mala stvar.

Da li posećuješ tattoo konvencije?

– Što se tiče konvecija, ranije sam ih posećivao i to dosta. U poslednje vreme slabije, čak i ako odem, to je zbog takmičenja. Nekako sam umoran od te gužve, pakovanja, raspakivanja, spavanja po hotelima. Više volim svoj mir i napredovanje u radu.

Koliko često tetoviraš nedeljno/dnevno?

– Ranije sam tetovirao svih sedam dana u nedelji, nekad čak i po 10 do 12 sati dnevno. Sad više nisam tako mlad i izdržljiv, a i više bih voleo da svoje vreme posvetim porodici, jer ipak su oni ti koji me inspisrišu i daju elana za dalje.

Šta voliš, a šta ne voliš da radiš?

– Što se tiče posla, radim sve. Najviše uživam u kolor realizmu ali, iskreno, volim sve da radim. Jedinu stvar koju ne volim je lettering i ne znam da ga radim.

Ideš li na tattoo gostovanja?

– Do pre nekoliko meseci sam stalno išao na gostovanja. Gostovao sam najviše u Švajcarskoj, a sad ulažem sve u svoj shop i mislim da sam završio sa gostovanjima za sva vremena.

Koji su tvoji životni i tattoo ciljevi?

– Životi cilj – dati 300 posto sebe i ostaviti trag u ovom društvu. Naravno, i novac je neka vrsta cilja, ipak ja i moja porodica živimo od ovoga. Ali, moje rezmišljanje je – ako volis to što radiš, bićeš dobar; ako si dobar, imaćeš dobru klijentelu; ako imaš dobru klijentelu, imaš i novca. To je to, nema tu neke teške logike.

Imaš li neku poruku mladim tetovažerima?

– Poruka mladim kolegama je – tetoviranje nije sprint, več MARATON! Neće preko noći sve. Samo počnite da živite ovaj posao i uspeh je zagarantovan.

A poruka mušterijama/klijentima?

– Poruka klijentima – molim vas da ne tražite više tetovaže po internetu, po pinterstu i googlu. Sve te urađene tetovaže su nečija priča ili poruka. Sedite sa svojim artistom i ispričajte mu svoju priču, siguran sam da ćete zajedno napraviti unikatan motiv koji je samo vaš.

Imaš li uzore u svetu tetoviranja?

– Uzore definitivno nemam, možda sam nekad imao, ali u današnjem vremenu photoshopa više ne znaš ko je ko. Definitivno bih izdvojio ljude kojima se divim: Nikola Perković, Miroslav Kelj, Ivan Ekser, Milan Četnik i mnogi drugi (izvinite ostali koje nisam pomenuo).

Da li biraš motive i da li si do sad nekoga odbio?

– Motive ne biram, naravno, i nikog nisam odbio, ali sam uspešno promenio mišljnje nekolicini mojih klijenta.

Da li si imao nekih neprijatnosti ili neke zanimljive anegote koje bi izdvojio/ispričao?

– Do sada nikakvih neprijatnosti. Zanimljivih anegdota sigurno, ali ne bih sad mogao nešto specijalno da izdvojim.

Koje si sve javne ličnosti tetovirao?

– Što se tiče javnih ličnosti, bilo je tu svega i svačega… Jedni od omiljenih su mi Kristijan Golubović, Ivan Gavrilović i pobednik nemačkog “Velikog brata” iz 2012 godine.

Da li ti mušterije postavljaju neka pitanja koja te nerviraju?

– Što se tiče iritantnih pitanja, čovek se vremenom navikne i ne smetaju mi. Jedino što nikad neću shvatiti je pitanje: “Da li smem da se kupam posle tetoviranja” i “kako smem kad je moj prethodni artist rekao da ne smeme da mokrim tetovažu narednih sedam dana”. Nikad neću shvatiti…

Razmišljaš li o penziji?

– O penziji, iskreno, razmišljam, ali, budući da imam dva mala klinca koji još nemaju ni tri godine, napraviću ja još mnogo, mnogo kilometara mašinicom.

Kakav si sa zdravljem: leđa, oči, dupe?

– Zdravlje za sada, osim leđa i očiju – top. Što se tiče leđa, mislim da ću morati kroz nekoliko godna na remont. a što se tiče očiju, nemam neki veliki problem, osim što posle napornog dana i svih fotoboxova kad sednem u kućnoj atmosferi, imam osećaj kao da sam ceo dan vario bez maske, a ne tetovirao.

Koje mašinice koristiš?

– Od mašina sam skoro sve probao, ali ostao veran Chayenne mašinama, mada u poslednje vremem volim da kombinujem spirit sa spectrom direkt drive 2 ili spirit s injektom. Ali to retko… Očekujem sad ovih dana Lunu i terru i mislim da ću se tu zadržati u narednom periodu.




Sponzor teksta:

Prethodni
Sledeći

Tagovi:

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*