Tattoo intervju – Marko Momčilović Macy: “Mašinica je samo alat koji čini posao lakšim, a umetnik je taj koji tetovira”

Iz Prokuplja, preko Niša do Augsburga (NEM) selio se Marko Momčilović Macy (31) kako bi, na poslednjoj i trenutnoj lokaciji, otvorio “All in Tattoo and Piercing” studio zajedno sa dvojicom kolega. Tamo živi i stvara, a nama ovde, i vama tu gde ste, govori o svojim počecima, interesovanjima, saradnjama,…

– Od kad pamtim za sebe crtam i još kao dete bio sam fasciniram tetovažama. Završio sam srednju Umetničku školu a kasnije i Fakultet umetnosti u Nišu. Prvu tetovažu sam uradio 2002. godine mom drugu koji je insistirao da ga ja tetoviram uprkos tome što ja to nikada nisam probao to da radim. Taj moj drug je imao tattoo mašinu ali se nije time bavio. Nakon dužeg ubeđivanja ja sam pristao ali na njegovu odgovornost. Na kraju, tetovaža je bila prilično solidna (za prvu), verovatno zato što sam ja bio vrlo opušten. Od tog trenutka sam bio vrlo opsednut time da hoću time da se bavim. Trebalo mi je skoro tri godine da kupim svoju prvu mašinu. Nekoliko godina sam tetovirao amaterski, a posle toga sam počeo da radim kod Mrve u tattoo studiju “Crni Humor”. Nekoliko puta sam gostovao u Švedskoj.  Osnovao studio sa mojim prijateljem Eškom “129 ink” 2013. i iste godine gostovao u Nemačkoj nekoliko puta. Naredne godine smo moj kolega Milan (Mračno Umetnički Kolektiv), Jule i ja osnovali “All in Tattoo and Piercing” studio u Augsburgu, gde i trenutno radim.

Šta je osnova dobre tetovaže?

– Hmmm… Dobar crtež, kompozicija, kontrast i naravno nezaobilazni tehnički deo, dobra linija, čiste senke…

Šta te inspiriše, a šta motiviše?

– Inspirišu me svakodnevne stvari, priroda, ljudi, kolege… Moja najveća inspiracija su portreti, a motiviše me poverenje mojih klijenata.

Da li posećuješ tattoo konvencije?

– Posećujem konvencije, ali uglavnom u Nemačkoj.

A na gostovanja?

– Trenutno ne, jer ne stižem.

Koliko često tetoviraš na nedeljnom nivou?

– Do pre nekoliko meseci radio sam šest dana u nedelji, ali to mi je bilo malo naporno. Sada pet dana nedeljno.

Da li ima da nešto ne voliš da tetoviraš?

– Pa, u suštini, nisam ljubitelj tribala i cover up-a. Volim da radim portrete, realistic, black and gray, lettering…

 

Imaš li neki tattoo ili životni cilj?

– Da se ovim bavim još dugo. ?

Šta savetuješ tetovažerima koji su početnici?

– Da ne budu zavidni, da se trude da čuju svaki savet ili kritiku koju dobiju, da poštuju starije kolege, da se takmiče sa samim sobom, jer kako je rekao moj veliki prijatelj Arči: “Tu nema konkurencije, samo kolegijalnost.”

Imaš li neku poruku za klijente?

– Pre nego što se istetoviraju da dobro razmisle šta žele i da se dobro informišu ko bi mogao da, to što oni žele, najbolje i uradi. I najbitnije kada odaberu umetnika, da mu daju slobodu da radi i da obrate pažnju na aftercare savete koje im umetnik da.

Imaš li neke uzore?

– Generalno, ne bih ih nazvao uzorima već ljudima koji me inspirišu. Imam dosta takvih ljudi, ali bih izdvojio Roberta Hernandeza.

Da li si nekad nekog klijenta odbio?

– Trudim se da radim što više custom motive. Do sada sam odbio samo nekoliko maloletnih klijenata koji su hteli da se tetoviraju na licu.

Možeš li nam ispričati neku anegdotu koja ti se desila na poslu? Ili neprijatnost…

– Mislim da je svako ko se ovim poslom bavi ima zanimljive anegdote. ? Bilo je tu dosta zanimljivih pitanja i događaja, kao na primer: “Je l’ možeš da mi uradiš komarca u prirodnoj veličini preko celih leđa” ili “Imate li neke tetovaže po povoljnim cenama?” ?

Da li ima da te neki klijenti nerviraju, što postavljanjem svakakvih pitanja, što svojim ponašanjem?

– Pa, uglavnom ne volim kada klijent pokušava da mi objasni kako da radim svoj posao, ali trudim se da budem tolerantan koliko je to moguće.

 

Kakv si sa zdravljem?

– Malo me bole leđa ali nije strašno. Trudim se da ostanem aktivan i da treniram redovno.

Koje mašinice koristiš?

– Imam dosta mašina u kolekciji, poput Okčevih, Bumbarovih, Micky Sharpz, Lauro Paolini, Cheyenne… Moja omiljena mašina je Micky Sharpz Hybrid, ali poslednjih godinu dana koristim Cheyenne Pen i prezadovoljan sam. Mašina je samo alat koji čini posao lakšim a umetnik je taj koji tetovira, tako da je mašina manje bitna od umeća.

 

Sponzor teksta:

Plagijator baner

Prethodni
Sledeći

Komentari

  1. Oliver // Odgovori

    Pozzzzz Maci cimeru legendo

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*