Tattoo Intervju – Milan Kocić: domaća scena je sve bolja i bolja

 “Dame i gospodo, Vaša koža je jedina koju imate i od neprocenjive je vrednosti. Molim Vas, nemojte postavljati na nju ništa što nije predivno. Nemojte sebi stavljati nikakve barijere u vezi sa tetoviranjem, bilo da se radi o veličini motiva ili mestu na kome će se nalaziti. Uradite sve što je potrebno da Vaša tetovaža bude impresivna”, poručuje Milan Kocić.

Leskovčanin Milan Kocić (32) je tetovažer koji se tim poslom bavi od 2007. godine, dok je svoj studio za tetoviranje otvorio dve godine kasnije. Upravo ga to, što ima svoj salon, raduje jer mu pruža mogućnost da bude “kod kuće a da se bavi poslom koji najviše voli”.

Kada si počeo, zašto i kako da tetoviraš?

– Crtanje mi je u krvi još od detinjstva. Ni sam se ne sećam kada je to tačno počelo, jer je bilo veoma rano. Sećam se da su moji roditelji, svakome ko je dolazio, ponosno pokazivali crteže i hvalili se kako je njihov klinac talentovan. Ljubav prema crtanju se samo nadogradila kroz tetoviranje. Prvu tetovažu sam uradio 2007. godine, na nagovor prijatelja, koji su verovali u mene više nego ja sam. Obzirom da sam u to vreme završavao fakultet, na tetoviranje sam gledao samo kao na privremeni način da se zaradi… Nisam ni mogao da pretpostavim kuda će me, zapravo odvesti.

Osnova dobre tetovaže?

– Preskočiću delove oko tehničkih detalja, to se kod dobre tetovaže podrazumeva. Ono što mene impresionira kod “dobrih” tetovaža je sam stil kojim su odrađene. Smatram da je vrhunac dostignuća svakog umetnika da njegove tetovaže budu prepoznatljive u šumi drugih radova. Ako to postignete, smatrajte da radite dobre tetovaže!

Inspiracija, šta te motiviše?

– Obožavam realizam. Inspirišu me najobičnije stvari, ljudi i objekti iz svakodnevnog života… Fotografije – volim stare, crno-bele fotografije kao i to da sam slikam svoje reference. Volim krupne planove, detalje na njima. Motivaciju crpim iz stalne želje za napretkom. Iz dana u dan se takmičim sa samim sobom i želim da svaki put pobedim sebe. Takođe, motivaciju mi daje i podrška porodice i prijatelja kao i stalan kontakt sa nekolicinom kolega, (prepoznaće se), vidim kako iz dana u dan napreduju, napredujemo zajedno i svakodnevno učimo jedni od drugih.

Da li posećuješ tattoo konvencije?

– Vrlo rado posećujem konvencije. Ne učestvujem često, svega nekoliko njih do sada, ali veoma podržavam taj vid manifestacija. Svaka od njih predstavlja sjajnu priliku da se tetoviranje približi široj javnosti kao i da se proširi kontakt između tetovažera. Kod nas su, mogu reći, još uvek u povoju ali se nadam da će zaživeti i dostići nivo velikih svetskih sajmova tetoviranja.

Koliko često tetoviraš dnevno/nedeljno?

– Tetoviram, kao što sam već rekao, u svom studiju u Leskovcu, šest dana u nedelji. Težim ka tome da broj aktivnih dana smanjim kako bih imao više vremena za odmor, kao i za pripremu svake sledeće tetovaže. Mislim da ću tada i sam kvalitet rada podići na viši nivo.

Šta voliš a šta ne voliš da radiš?

– Potpuno sam usmeren ka realizmu. Od početka sam hteo da se bavim, isključivo, tim pravcem tako da sam svaku sliku, čak i najjednostavnije tetovaže, težio da radim realistično. Bio sam veoma uporan i danas, posle devet godina bavljenja ovim poslom, mogu da kažem da sam uspeo u toj svojoj nameri. Sad se trudim da sve to podignem na viši nivo.

Ideš li na tattoo gostovanja?

– Veoma sam usmeren ka poslu u svom studiju i za sada nisam imao ni prilike a ni vremena da bilo gde gostujem. Imam u planu nekoliko gostovanja, ali još je rano da bilo šta konkretno govorim.

Koji su tvoji životni i tattoo ciljevi?

– Konkretan cilj u tetoviranju nemam. Veoma sam zahvalan i srećan što imam priliku da se bavim nečim što me u potpunosti ispunjava. Želim samo da učim i svakodnevno napredujem.

Poruka mušterijama/klijentima?

Prvo: klijent se mora dobro informisati o kvalitetu rada i o higijeni studija u kome planira tetoviranje. Drugo: izabranom tetovažeru se mora ukazati puno poverenje, pre svega u pripremi samog motiva za tetoviranje jer će on maksimalne rezultate postići samo ukoliko mu “nisu vezane ruke” bilo kakvim ograničenjima, tj. imaćete tetovažu baš kao one koje ste videli u njegovoj galeriji radova i koje su Vas ostavile bez reči…. Treće: dame i gospodo, Vaša koža je jedina koju imate i od neprocenjive je vrednosti. Molim Vas, nemojte postavljati na nju ništa što nije predivno. Nemojte sebi stavljati nikakve barijere u vezi sa tetoviranjem, bilo da se radi o veličini motiva ili mestu na kome će se nalaziti. Uradite sve što je potrebno da Vaša tetovaža bude impresivna.

Imaš li neku poruku mladim tetovažerima?

– Kad sam počinjao sa tetoviranjem, imao sam prilike da čitam razne intervjue, pre svega domaćih umetnika. U mnogima od njih bila je zastupljena rečenica da tetoviranje nije posao sa radnim vremenom od 9 do 5, već celokupan način života. Zvučalo mi je tada kao otrcana fraza. Posle nekoliko godina sam shvatio da je to jedini način na koji tetoviranje i treba da se shvati. Tek tada sam počeo da značajno napredujem. Savetujem i mladim početnicima da tetoviranje upravo tako dožive. U tom slučaju, put ka vrhu će biti puno lakši…

Imaš li uzore u svetu tetoviranja?

– Moj prvi uzor u svetu tetoviranja je čovek koji se prvi našao da me u taj svet uvede. Bratislav Stanković iz “Daltons” studija u Nišu, koga smatram za svog mentora i velikog prijatelja. Uspeo je da me, još u vreme kad nije bilo interneta, čak ni kompjutera u počeku, gomilom svojih saveta motiviše da dođem do nivoa na kome sam danas. Na tome sam mu neizmerno zahvalan. Danas pratim rad još nekoliko inostranih realista. Takođe, moram s ponosom i velikom radošću da kažem da je domaća scena svakog dana sve bolja i da postoji veliki broj umetnika koji su već uveliko poznati širom Evrope, kao i mladih tetovažera koji vrtoglavo napreduju.

Da li biraš motive i da li si do sad nekoga odbio?

– Svakako sam svestan činjenice da ne mogu istatovirati svakoga ko uđe u moj studio. Povremeno dolazi do mimoilaženja mišljenja između mene i klijenta, što je ponekad i prirodno. Jednostavno, ne vidimo stvari na isti način. U takvim slučajevima, na žalost, moram da odbijem klijenta. S druge strane, došao sam do stadijuma kad sam sastavljam motive za svoje mušterije. Veliko hvala za sve ljude koji mi to omogućavaju, koji podržavaju moj način rada i na taj način podstiču moju motivaciju i napredak!

Da li si imao nekih neprijatnosti ili neke zanimljive anegote koje bi izdvojio/ispričao?

– Uglavnom su svakodnevna, ustaljena dešavanja, bez značajnih neprijatnosti…

Da li ti mušterije postavljaju neka pitanja koja te nerviraju?

– Tržište tetoviranja, kod nas, u velikoj je ekspanziji, ali je i dalje veliki broj ljudi koji su manje informisani i koji gaje određenu bojazan prema studijima za tetoviranje. Takva grupacija ljudi treba da se edukuje. Mora da se ima dosta strpljenja za svako pitanje klijenta, jer se na taj način ruše predrasude i barijere prema tetoviranju koje imaju ljudi. Iako sam mišljenja da nisu svi profili ličnosti spremni da nose tetovaže, ipak, treba imati strpljenja za svakoga i na taj način predstaviti tetoviranje na način na koji to dolikuje.

Kakav si sa zdravljem: leđa, oči, dupe? 🙂

– Pored tetoviranja, koje mi obuhvata veliki deo vremena, trudim se da redovno treniram tako da, što se leđa tiče, za sad nemam problema…

Koje mašinice koristiš?

– Veliki sam zaljubljenik u mašine za tetoviranje. U svojoj kolekciji imam devetnaest, a biće ih svakako još… Emotivno sam veoma vezan za kalemove, mada koristim i rotacione mašine. Pre nekoliko godina imao sam prilike da upoznam Dragana Trivunčića, proizvođača Bumbar mašina za tetoviranje koje i najradije koristim. Mogu reći da mi je svojim mašinama pomogao da dodatno napredujem. Svaki od primeraka koje posedujem je specijalno pravljen prema mojim potrebama i prilagođen mom načinu rada, što mi u mnogome i olakšava sam proces tetoviranja. Za sad sam prezadovoljan njima.

 

Sponzor teksta:

Plagijator baner

Prethodni
Sledeći

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*