Tattoo intervju: Pedi BL

Pedi: “Žena mi je kupila prvu pravu mašinicu za tetoviranje.”

 
Igor Pešić Pedi je nedavno napunio 38 godina, mada to nije povod zašto smo ga intervjuisali za ovaj broj časopisa “Tattoo Club Srbija”. Ovaj, ne sve mlađi umetnik je iz Banja Luke, a nekoliko redova na našim stranama zaslužio je jer se izdvaja po kvalitetu u odnosu na neke svoje kolege, što potvrđuju mnoge javne ličnosti koje su mu poverili svoje parče kože: Miroslav Raduljica, Vladimir Micov, Damir Markota, članovi benda “Dubioza kolektiv”, Boban iz “Ritma Nereda”, Dragan Macanović Maca i drugi koji, kako kaže, nisu vredni pomena. Svoj uspeh izgrađuje i kroz posećivanja većih svetskih tattoo konvencija (Berlin, Lodnon, Frankfurt, Milano, Barselona). Cilj mu je da bude zadovoljan svojim radom,što je najteže, kao i da postane jedan od najcenjenijih tattoo majstora  sveta narednih par godina. Pa, mi mu držimo fige!
 
 Kada si počeo, zašto i kako da tetoviraš?
– Počeci su neke 2005, a prva tetovaža sa pravom mašinicom za tetoviranje bila je 2006. godine na nagovor supruge. Ona mi je i kupila prvu pravu mašinicu za tetoviranje.
 
 Kako je bilo u to vreme kada si počinjao u poređenju sa današnjim tetoviranjem?
– Ušas! Ništa nisam znao. Nisam znao ni da postoji kiselina za lemljenje igala, a kamoli išta više. Nekako sam uspeo da zalemim igle i stavim ih u suvi sterilizator, dočekam klijenta sa neotpakovanim kesicama u kojima su bile igle, otvorim ih, a ono igle razlemljene. Ma, užas u kratkom opisu. Najviše u to vrijeme, znači 2005. i 2006. mi je pomogao forum na kojem sam visio po 12 sati dnevno. Oprema uopšte nije bila dostupna, a danas imam i mnogo više iskustva i mnogo je dostupnija oprema, pa i sami tutoriali na raznim sajtovima itd.
 
 Ima li razlike u klijenteli onda i sad?
– Naravno da ima, ali nije samo vrijeme uticalo na tako nešto, koliko je i moj rad rastao sa većim iskustvom. Tako je i sama potražnja postala drugačija, mada još uvijek je borba sa našim ljudima i puno energije ide na objašnjavanje razlika između dobre i loše tetovaže. Gledano u cjelini, malo je podignuta svijest samih klijenta, jer naš zanat polako ali sigurno više nije tabu tema.
 
 Osnova dobre tetovaže?
– Originalna ideja koja je prilagođena mjestu na tijelu. Važno je da ideja i mjesto rade zajedno. Naravno, tu je i energija majstora da nešto svoje prenese na kožu u najboljem mogućem izdanju.
 
Šta te motiviše?
– Sve oko mene. Mnogo ideja kupim iz svakodnevnog života i sve ono što sam mislio da nikada neću tetovirati, upravo me to inspiriše da napravim dobru ideju i dobar motiv.
 
Koliko često tetoviraš nedeljno/dnevno? Šta voliš, a šta ne da radiš?
– Tetoviram pet dana u nedelji. Od ove godine mi je subota neradni dan i u prosjeku dnevno moj radni dan traje oko devet-deset sati. Uglavnom zadnjih godinu dana radim samo motive koji se meni dopadaju, tj. klijent dođe sa idejom i ako mi se svidi, dobije termin. Sve ono što ne volim da radim ne radim. Ali, za to je trebalo poprilično godina rada i svega ostalog da dođem na taj nivo.
 
 Ideš li na tattoo gostovanja?
– Da, gostujem. Bio sam u dosta studija širom Evrope, ali sada samo idem u jedan studio kod prijatelja u Austriji i to je to.
 Imaš li neku poruku mladim tetovažerima?
– Naći dobar studio ili majstora koji je spreman da izdvoji svoje vrijeme da ih uči i da se posvete 100% tetoviranju, jer tetoviranje nije posao. Tetoviranje je nešto više od toga, barem meni, i puno-puno-puno crtanja. U sadašnje vrijeme i Photoshop manipulacija puno pomaže, plus rad, red i disciplina!!! Ostalo sve mogu naći na You Tube-u ili po raznim forumima i sajtovima.
 
 Poruka mušterijama/klijentima?
– Nemojte da se tetovirate ako nemate ideju, i budite što je više moguće originalni! I, naravno, manje pisanja…
 Imaš li tattoo uzore?
– Naravno, i sa većinom sam radio i učio od njih. A idoli su mi još uvijek Andy Engel, Carl Grace, Bob Tyrell i mnogo-mnogo učim i divim se new age majstorima sa kojima takođe radim i koje mnogo postujem, poput Levgena Knisha, Dejana Mariča, Polisha Dana, Csabe Mullnera i još hrpe njih.
 
 Da li biraš motive i da li si do sad nekoga odbio?
– Da, biram, skoro svakodnevno. Ne odbijem, nego lijepo objasnim da u mom studiju ima drugih majstora koji klijentove želje mogu da pretvore u tetovažu…
 
 Da li si imao nekih neprijatnosti ili neke zanimljive anegote, koje bi izdvojio?
– Da, kad sam izbacio nekoliko momaka iz studija jer su htjeli popust, a na sebi su imali garderobe u vrijednosti od nekoliko hiljada eura. Takođe, izbacio sam klijenta jer je htio da mu za ono što je mislio da plati, da radim onako kako i kad on hoće.
 
 Najmlađa/najstarija mušterila?
– Moja najmlađa mušterija imala je 16 godina, a najstarija 62 godine.
 
 Da li ti mušterije postavljaju neka pitanja koja te nerviraju?
– Moji klijenti ne, ali svakodnevno imamo ljude u studiju koji pitaju može li jeftinije, koliko boli, htili bi osrednju tetovažu, kaže “Nabacaj mi zvjezdica za 100e”, “imate li bezbojne boje”, “ja bih nausnicu za nos”, “ja bih tattoo tehnikom single needle”, “ja bih jedan body piercing leptira na ledjima”… Hahahaha… Ma, ima toga na pretek… Ta pitanja nas više nasmijavaju nego što nas nerviraju. Navikli smo.
 
 Razmišljaš li o penziji?
– Ne. Apsolutno ne, dokle god leđa ruke i oči rade posao, ja ću da tetoviram.
 Koliko imaš tetovaža na sebi?
– Puno! 🙂
Prethodni
Sledeći

Komentari

  1. Oliver // Odgovori

    Svaka cast. Savrseni umjetnik.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*