Tattoo Istorija Mašinica

Tattoo Istorija Mašinica

Da bismo započeli priču o mašinicama za tetoviranje, treba da se vratimo u rane godine XIX veka, pre nego što je Semjuel O’Rajli patentirao mašinicu za tetoviranje. To je vreme kada je čuveni italijanski pronalazač, Alesandro Volta, razvio električnu bateriju.

Hans Kristijan Ersted

Rane mašinice za tetoviranje i njihovi prototipovi, funkcionisali su uz pomoć baterija. Osnovni električni princip elektromagnetizma, otkriven 1819. od strane danskog pronalazača Hansa Kristijana Ersteda, bio je prisutan kod svih patenata mašinica za tetoviranje, kao i kod većine onih koje su bile u praktičnoj primeni. Godine 1891., Semjuel O’Rajli, podneo je zahtev za zaštitu čuvenog patenta mašinice za tetoviranje, ali pre ovog događaja, već je došlo do značajnog razvoja alata na elektromagnetni pogon, u svrhu finog probijanja i bojenja ljudske kože.

O’Rajlijeva mašinica za tetoviranje

Slavni Tomas Alva Edison je 1876. patentirao uređaj koji je bio dizajniran tako da olakša posao opterećenim kancelarijskim službenicima. Ovaj patent je bio zasnovan na elektromagnetnoj mašini rotacionog tipa, napajanoj uz pomoć baterije. Mašinica je bila napravljena za pravljenje šablona slova, letaka i slično. Olovka bi bušila rupe u originalnom dokumentu, a zatim bi se pomoću valjka za mastilo mogle napraviti kopije originala.

Semjuel O’Rajli

Ovaj metod prenosa šablona i danas se koristi u industriji slikanja znakova. Sasvim je jasno, već na prvi pogled, da ova mašinica može lako biti adaptirana za potrebe tetoviranja. Semjuel O’Rajli je vrlo verovatno video budućnost (verovatno i šansu da zaradi) u ovom rešenju, tako da je petnaest godina kasnije, doduše uz male izmene Edisonovog dizajna, zaštitio patent za prvu američku mašinicu za tetoviranje. Što se njegovih modifikacija tiče, one su podrazumevale redizajnirani cevni sklop i rezervoar za mastilo.

Tomas A. Edison (1847-1931.), bio je jedan od najplodnijih američkih pronalazača. Tokom svog života, zaštitio je više od 1.000 patenata, i to za stvari kao što su telegrafski sistemi, fonograf, sijalica i kinetoskop, što je bila prethodnica filmskog projektora.

Edisonova električna olovka

Edison očigledno nije bio zadovoljan svojim ranim dizajnom olovke za šablone, jer je 1877. razvio novu ideju i zaštitio još jedan patent vezan za ovu spravu. Dotična mašinica se poprilično razlikovala od prvobitne rotacione verzije. Patent iz 1877. bio je namenjen za dva uređaja s elektromagnetnim kalemovima postavljenim poprečno na cevni sklop.

Fleksibilna trska bi vibrirala preko ovih kalemova i stvarala suprotstavljene pokrete neophodne za kreiranje šablona. Gledajući ovu mašinu, očigledno je da bi se ona lako mogla prilagoditi primeni za tetoviranje. Ovaj uređaj zaista označava početak razvoja mašinice koju većina tatu umetnika koristi danas.

Godine 1904., Čarli Vagner iz Njujorka, zaštitio je patent za mašinicu za tetoviranje. Mnogi istoričari veruju da je O’Rajli napravio glavni uticaj na razvoj ove mašinice. Ipak, gledajući originalne crteže patenta, možemo videti da su Vagner i Rajli zapravo usvojili Edisonov dizajn. Lako je razumeti kako su rani pronalazači bili inspirisani Edisonom, posebno ljudi kao što su bili O’Rajli i Vagner. Edison bi putovao iz svoje radionice u Nju Džersiju do Njujorka da bi predstavio svoje inovacije javnosti, tako da je njegov rad bio prilično poznat i transparentan.

Vagnerova mašinica za tetoviranje

Vagner, O’Rajli ili bilo ko drugi ko je eventualno uradio modifikacije na Edisonovom patentu iz 1877., napravio je sjajan posao, prilagođavajući spravicu za potrebe tetoviranja.

Neke od modifikacija su uključivale poboljšani cevni sklop s komorom za mastilo, prekidač za uključivanje i isključivanje, podešavanje brzine rada i držač igle.

Nakon toga, 1929., Persi Voters iz Detroita je zaštitio patent za dizajn na koji većina ljudi pomisli kada zamišlja mašinicu za tetoviranje.ž

Votersova mašinica za tetoviranje, Model C 1930

Voters nije bio prvi pronalazač koji je radio na ovoj kreaciji. Nažalost, istinsko ime tvorca je izgubljeno u nejasnim analima istorije tetoviranja, i verovatno ga nećemo nikada saznati. Votersova mašinica je bila u standardnom stilu s dva elektromagnetna kalema, ali oni nisu bili postavljeni u liniji s okvirom. U druge modifikacije su se ubrajali detalji kao što su prekidač za uključivanje i isključivanje, štitnik iskričenja i postavka igle za sečenje plastičnih šablona. Tokom mnogo godina poslovanja, Voters je proizveo i prodao mnogo različitih tipova i stilova mašinica. Čini se da je on bio jedini rani pronalazač koji je svoj pronalazak uspešno prodavao, tako da ga možemo bez problema nazvati dobrim biznismenom.

Čak pedeset godina je prošlo pre nego što je zaštićen sledeći patent mašinice za tetoviranje. Registrovan je 1979., na ime Kerola Najtingejla iz Vašingtona.

Najtingejlova mašinica za tetoviranje

Kao što možemo videti, Najtingejl je napravio prilično složen uređaj. Nekoliko od njegovih brojnih modifikacija, uključivalo je podešavanje kalemova, zadnji opružni nosač i kontaktni vijak, lisnate opruge različitih dužina za različite tehnike rada, kao i ugaonu armaturnu šipku, koja se odvajala od zavoja prednje opruge.

Epilog

Možemo videti da je mašinica za tetoviranje prošla kroz brojne promene tokom sto godina nakon što se Edison svoje bavio svojom olovkom za šablone. Bez obzira na to koliko se modifikacija i poboljšanja primeni, savršena mašinica za svakog umetnika nikada neće biti napravljena; svi tatu majstori će poslovično izmeniti standardnu spravu kako bi je prilagodili svojim individualnim potrebama i stilu rada. Mašinice za tetoviranje predstavljaju veoma personalizovan alat, tako da možemo bez problema reći da ne postoje dve identične.

U Evropi i SAD, mnogi pronalazači i dalje rade na poboljšavanju dizajna mašinice za tetoviranje. Većina njih neće podneti zahtev za zaštitu patenta, često zbog vremena u novca koji treba u to da se uloži, ili možda iz razloga što smatraju da njihov dizajn nije dovoljno originalan.

Teoretski, svaki put kada dođe do unapređenja, mašinica za tetoviranje evoluira u bolju alatku. Ponekad se promene uopšte i ne mogu nazvati unapeđenjima, ali takve modifikacije su kratkog veka. Kao i kod razvoja svakog novog proizvoda, postoje procesi testiranja i ispravljanja grešaka. Ono što izgleda kao poboljšanje za jednu osobu, često je smetnja za drugu, tako da će potraga za savršenstvom i dalje da traje…

Priredio: Pavle Barta

Sponzor teksta: Bumbar mašinice

Sponzor časopisa:

Prethodni
Sledeći

Tagovi:

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*