Tetovaže su van granica pristojnosti?

Tetovaže su van granica pristojnosti?

Nova školska godina je nedavno počela, a sa njom je Srbiju obišla i vest o nesvakidašnjoj direktorki (Medicinske škole u Beogradu) Nadi Trifković, koja je pre tri godine zabranila učenicima da na nastavu dolaze nepristojno obučeni, a od skora i da koriste telefone na času. Čini se – sasvim logična zabrana, nešto na šta starije generacije niko nije morao da upozorava. Jer, kako se vremena menjaju, đaci dolaze u svakojakim odevnim kombinacijama u  školu, a bez pardona ometaju nastavu.

Međutim, kakve to veze ima sa body modifikacijama?!

Foto: CROPIX

U pomenutoj zabrani za mobilne telefone, obuhvaćene su i tetovaže, pirsinzi, dugi nokti,…

– Ne smatram da je kodeks ponašanja strog, već da vraća granice pristojnosti – istakla je direktorka Trifković za “Blic”. – Dugo se sve podrazumevalo i toliko je postalo izlizano da je sad rigidno tražiti od učenika da izbegavaju pirsinge, veštačke nokte, silikone, mini-suknje, dekoltee. Sem upadljivog izgleda postoji i konstantna agresivnost i vulgarnost u razgovoru, a najčešće se primenjuje tamo gde se najviše koristi, sa vršnjacima u školi, što je veoma žalosno. Jedini cilj je bio da se učenici vrate u granice pristojnosti.
Kaže da je trebalo samo skrenuti pažnju na to da vulgarno nije isto što i izazovno i lepo.
– Oni, pre svega, moraju da poštuju sebe. Razumem da svako želi da drugi imaju ulepšanu sliku o njemu, ali ne razumem da neko krnji tu sliku kroz vulgarnost. Nakon dosta vremena, rada i truda ono što je pre tri godine bilo pravilo, danas je izuzetak. Stoga sada kada se neka devojka pojavi u školi u mini-suknji, sa silikonima, tetovažama i pirsinzima odmah joj bude neprijatno jer je jedina takva u razredu – ističe direktorka škole. – U ovom veku mobilni telefoni su zauzeli primat. Korišćenje interneta od društvenih mreža do Jutjuba savremenom čoveku je kao priključak na infuziju. Naša deca komuniciraju preko telefona i mi njima upotrebu istog ne možemo u školi u potpunosti zabraniti. Korišćenje mobilnog u toku nastave nije u njihovom interesu, jer onda nisu u stanju da je prate. Nije realno da uzimamo telefone od đaka. Imamo ih 2.000 i bila bi velika peripetija. Najefikasnije rešenje i ono kako smo mi rešili taj problem je da svaki učenik stavi svoj ugašeni mobilni telefon na klupu gde je vidljiv nastavniku.
Prvi korak ka promenama pak nije se svideo njenim kolegama.
– Najviše sam se razočarala kada sam videla da je u prosveti otpor prema promenama veći nego u drugim oblastima, a očekivala sam da su ljudi koji tu rade najotvoreniji za nove ideje. Bez promena stojite u mestu. Mi prosvetari smo ti koji proizvode budućnost, a bez promena nema budućnosti. Koliko god ljudi priželjkuju promene, zbunjenost, strah, otpor su prva reakcija, stoga mi moramo biti spremni ići korak napred. Kada govorim o promenama, ključna reč je upornost – ističe Trifković.
Šta vi mislite o ovome?

Sponzor teksta:

Prethodni
Sledeći

Tagovi:

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.


*