Viking Tattoo

Da li su se Vikinzi tetovirali?

U popularnoj kulturi, vikinški motivi za tetovaže su prilično popularni. Uvreženo je mišljenje da su ti severni ratnici iz prošlosti redovno ukrašavali svoje telo tetovažama. Da li je to tako?

Istorijski dokazi kažu da jeste, bar što se tiče švedskog vikinškog “ogranka” koji je, s obzirom na svoj geografski položaj, bio više upućen ka istoku, ka teritoriji današnje Rusije. Arapskog putopisca Ibna Fadlana poslao je kalif od Bagdada na diplomatsku misiju kod plemena Bugara u oblasti srednje Volge u Rusiju. Dok je bio tamo, te 921. godine, Ibn Fadlan susreo se sa ljudima koji su se nazivali “Rus”, a radilo se o švedskim vikinškim trgovcima, koji su dolazili na pijacu da prodaju robove.

Ibn Fadlan opisao je ove “Rus” Vikinge i u jednom trenutku spomenuo da su svi muškarci bili istetovirani, od vrhova prstiju do vratova. Tetovaže su bile u vidu tamno zelenih motiva drveća i različitih simbola. Vrlo je verovatno da su tetovaže zapravo bile tamno plave, što je boja koja se pravi od pepela drveta za bojenje kože, koju su severnjaci redovno koristili. Mada Ibn Fadlan opisuje tetovaže kao drveće, ono što je on verovatno video su tipični isprepletani vikinški motivi, kroz koji su često provučeni i prikazi životinja, što su bile omiljene tetovaže severnjaka.

Naravno, ovo je tek mali dokaz, nedovoljan da bi se kategorički tvrdilo da su se Vikinzi tetovirali. Arapska reč za “tattoo” češće se upotrebljava za opisivanje dekoracija u džamijama i bojenje, nego za same tetovaže. Takođe, tetovaže se ne spominju u sagama ili poeziji, mada se u ovim literarnim delima opisuju mnoge druge fizičke karakteristike poput ožiljaka i boje kose. Ipak, treba imati u vidu da je sa primanjem hrišćanstva tetoviranje postalo nepoželjno, što se ne može reći za ožiljke i boju kose, tako da je bilo isključeno iz literature, kao tipično pagansko obeležje.

Nažalost, ljudska koža ne može da preživi vekove provedene u grobnicama. Ipak, jedan skitski poglavica je pronađen u Sibiru, pokopan otprilike 500 godina pre Hrista. On je zakopan ispod permafrosta, tako da je njegova koža preživela, kao i tetovaže na njoj. Mada ovo otkriće datira 1.300 godina pre vikinških trgovaca u Rusiji, sasvim je moguće da su Vikinzi došli u kontakt sa potomcima Skita tokom svojih trgovačkih putovanja u Rusiju, i tom prilikom naučili umetnost tetoviranja od njih. Tetovaže tog skitskog ratnika bile su urađene u skitskom stilu, što je i logično. Ukoliko su Vikinzi primili običaj tetoviranja, vrlo je verovatno da su koristili stare nordijske simbole i dizajn, koji se može pronaći na drugim umetninama, poput rezbarenih kostiju i nakita.

Mnogi tattoo majstori su dizajnirali vikinške tetovaže, koje se mogu pronaći širom interneta. U popularne vikinške motive danas ubraja se kompas po imenu “Vegvisir”. Ipak, ovaj simbol nije iz vikinške ere, on datira iz 15. veka, iz islandske knjige magije. Još jedan popularan vikinški motiv je “Helm of Awe” ili “aegishjalmur”. Taj simbol pruža nosiocu da na svoje neprijatelje udari unoseći im strah i zbunjenost. Takođe, smatralo se da vlasniku donosi i magične moći.

Vegvisir